Smijeh je najbolji lijek, a svakodnevne situacije pretočene u humor često su one koje nas najviše nasmiju. Današnji vic donosi priču o jednoj ženi koja se obratila policiji zbog nestanka supruga, ali njeni prioriteti i smirenost u toj situaciji su ono što je sve ostavilo bez teksta.
Potraga za suprugom
Priča počinje kada žena uđe u policijsku stanicu, vidno ozbiljna, i prijavi policajcu:
– “Gospodine, moj muž je nestao prije tri dana!”
Policajac, spreman da pomogne, vadi blokčić i počinje da postavlja standardna pitanja kako bi sastavio opis nestale osobe:
– “U redu, gospođo. Recite mi, koliko je visok vaš suprug?”
Žena se zamisli, pogleda u plafon i kaže:
– “Pa, znate šta… Nikad ga nisam mjerila. Recimo da je onako, srednji, možda malo niži od vas, a možda i viši.”
Policajac nastavlja:
– “Dobro, a kakve mu je boje kosa? Da li je mršav ili puniji?”
Žena ponovo sliježe ramenima:
– “Kosa? Pa ima onako neku neodređenu kosu, čas je siva, čas tamna, zavisi od svjetla. A kilaža… Pa onako, ni mršav ni debeo, nosi neke obične majice.”
Neočekivani obrt
Policajac, već malo zbunjen nedostatkom informacija, pokuša sa drugim detaljima:
– “A recite mi, gospođo, da li je imao neke posebne znakove na sebi? Šta je rekao kad je odlazio od kuće?”
Žena uzdahne i odgovori:
– “Rekao je samo da ide da izvede psa u šetnju.”
Policajcu sine ideja:
– “Odlično! Kakav je pas bio sa njim? Možda ga po psu lakše nađemo!”
U tom trenutku, žena se ozari, oči joj zasjaje i krene da priča kao iz topa:
– “Jao, pas je predivan! To je čistokrvni zlatni retriver, visok tačno 60 centimetara, ima prelijepu svilenkastu dlaku boje meda, jednu malu bijelu mrlju na lijevoj šapi i nosi crvenu ogrlicu sa mojim brojem telefona. Odaziva se na ime ‘Laki’, veoma je pametan, zna da sjedne, da šapu i obožava da se mazi!”
Policajac je pogleda, spusti olovku i upita:
– “Gospođo, hoćemo li tražiti muža ili psa?”
Žena ga pogleda mrtva-hladna i odgovori:
– “Ma pustite muža, nađite vi meni Lakija!”